Јужна Африка


У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

AfricaSouthern Africa: dark green: UN subregion green: geographic, including above light green (објашњење карте)

 

Objavljeno pod 7. RAZRED | Ostavite komentar

„ПЛАНИНА СУНЦА“ – КОПАОНИК


 

Objavljeno pod 8. RAZRED | Ostavite komentar

Екскурзија седмог разреда


Путовање кроз Бачку

Бачка

https://tourbuilder.withgoogle.com/builder#play/ahJzfmd3ZWItdG91cmJ1aWxkZXJyEQsSBFRvdXIYgIDAwoDvogkM

Objavljeno pod 7. RAZRED | Ostavite komentar

Znate li šta znači reč Šiptar?


Da se odmah razumemo , ovo nije nacionalistički tekst. Ovo je priča o poreklu jednog naroda i etimologiji.  Zašto je za jedne herojsko, a za druge pogrdno ime, IZNENADIĆETE se i sami!

Iako postoji sporenje oko toga koliko dugo Srbi i Albanci žive jedni pored drugih, nema nikakvog spora oko toga da je u pitanju vrlo dugi vremenski period. U svesti običnog čoveka nikakvu ulogu ne igra da li je u pitanju hiljadu godina, ili milion godina, kada nam i pukih 200 godina koliko nas deli od Karađorđa deluje kao večnost.

Uprkos tome, uprkos činjenici da mislimo da ih poznajemo jako dobro, oni su za nas i dalje misterija. Ono što mislimo da znamo ograničeno je na naše nacionalno iskustvo i na naš ugao gledanja koji se mahom ne poklapa sa njihovim, a ono što ne znamo (recimo, gde su bili i šta su radili pre 11. veka) nam daje za pravo da mislimo šta želimo, što opet dovodi do sukoba mišljenja koje prerasta u nešto mnogo gore.

Jedna od tih misterija, možda ne toliko velika kao poreklo, jeste njihovo ime, i upravo je to ono čime ćemo se danas baviti. Etimologija nije uvek egzaktna nauka i često ostavlja dosta prostora za spekulacije, ali taj je prostor ipak ograničen a samo najbolje hipoteze uspevaju da budu prihvaćene od većine.

Takođe, umesto da krenemo od njihovog sopstvenog naziva koji za sebe koriste, to ćemo ostaviti za kraj, kao jagodu na šlagu, a krenućemo od istorijskog početka.

Ko su Albanci?

Proponenti ilirske hipoteze albanskog porekla napominju da je prostor na kome danas žive pripadnici ovog naroda u antici bio nastanjen plemenom kojem Ptolomej daje naziv Albanoi, sa gradom Albanopolisom kao centrom, čiji su ostaci, veruje se, u blizini današnje Kroje. Ime ovog grada dolazi od latinske reči za “belo” i grčke reči za “grad”: dakle, Beograd. (Interesantno, grad Berat, koji se nalazi nešto južnije, u srednjem se veku i za vreme Otomanskog carstva zvao Beograd;Turci su ga zvali Albanski Beograd, da bi napravili razliku u odnosu na današnju prestonicu Republike Srbije.)

Kako je ilirsko pleme zvalo samo sebe, ne znamo, i da li je sebe zvalo onako kako su ih zvali drugi. Različite ideje postoje oko nastanka ovog naziva. Dok neki misle da je u pitanju grkorimsko ime a ne endonim, drugi misle da dolazi od proto-indo-evropskog korena “albho-“, što kao i na latinskom znači “belo” a odnosi se na snegom pokrivene vrhove planina ovih predela.

Treći opet smatraju da je u korenu imena Albanije mogući ne-Indo-evropski koren “alb-” sa značenjem “brdo, planina” koji je prisutan i u reči “alp” (planinski pašnjaci), koji se danas nalazi u nazivu najpoznatijeg planinskog lanca u Evropi, Alpima.

Ko su Šiptari ?

Ovo je endonim: ime koje narod o kome pišemo koristi sam za sebe. Tačnije, Šiptari sebe nazivaju Šćipetari, dok svoju državu zovu “Shqipëria”, ali je forma koju mi koristimo pojednostavljenje zbog lakšeg izgovora, slično kao što smo mi Srbi ali nam je jezik srpski. Prvi put se kao naziv pojavljuje u 17. veku, a tokom 18. stoleća potpuno zamenjuje u upotrebi naziv Arbanasi.

Postoji nekoliko hipoteza o etimologiji ovog etnonima. Gustav Mejer, nemački lingvista iz druge polovine 19. veka, smatrao je da dolazi od njihove reči “shqipoj” što znači “govoriti jasno” ili od“shqiptoj” što znači “izgovoriti”, a smisao je “braća koja govore istim jezikom”. Hrvatski lingvista Petar Skok je ime povezao sa rimskim nazivom za Skoplje – Skupi, utoliko više što oni žitelje makedonske prestonice nazivaju Škuptarima; po njemu, ovo se pretvorilo u Škiptar (ovako Arnautski Albanci u Grčkoj i sada sebe zovu), a potom u Šćiptar.

Rumunski lingvista Sorin Paliga misli da je “šćip” dokaz da postoji veza između Slovena iz 5. veku i savremenih Albanaca, dok je pokojni ruski lingvista Vladimir Orel negde na istoj liniji verovao da se radi o post-klasičnoj formi reči “sklavus” ili da je u pitanju kalk, odnosno doslovni prevod slovenskog naziva Sloveni koja dolazi od reči “slovo” u smislu “slovljenja istim jezikom”, što se u suštini uklapa u ideju Gustava Mejera.

Ipak, sve je ovo potpuno irelevantno ako pitate samo Šiptare. Naime, austrijski albanolog koji je delovao u prvoj polovini 20. veka, Maksimilijan Lamberc, razvio je hipotezu koja je osvojila srca naših južnih suseda a verovatno i jeste najtačnija od svih.

Lamberc je smatrao da ime “Šćipetar” dolazi od reči “shqipe” ili “shqiponjë”, odnosno “orao” u obe varijante, te da se razvio kao odgovor naroda na herojski otpor Skenderbega protiv Osmanlija, s obzirom da je na njegovoj zastavi bio orao. Priča bi išla ovako: u jednom trenutku nakon pada pod stranog zavojevača, bez obzira što su en masse prelazili na islam, Arbanasi su sebe počeli da nazivaju “orlovima”, sećajući se junačkih podviga svoje najveće istorijske ličnosti. Na kraju je ovaj kolokvijalni, ponositi naziv postao glavni i za njih same jedini.

Zbog svega navedenog bi možda oni koji ovaj izraz koriste u pogrdnom značenju, a činjenica je da takvih ljudi ima, mogli da razmisle i da se zapitaju: da li Albance na taj način prozivaju, ili Šiptarima odaju najviše moguće priznanje?

Narodna-nosnja-iz-centralne-albanije-670x1326

Objavljeno pod 6. RAZRED | Ostavite komentar

Географска писменост


Objavljeno pod 8. RAZRED | Ostavite komentar

Упознај Шабац да би га волео!


Свега овога не би било без помоћи Ане Павловић (туристички водич), ангажованости ученица 8-3 : Нађе Максимовић, Теодоре Недељковић и Милице Јовановић.  Јавном часу су присуствовали и наши другари из 3-2 са учитељицом Биљаном Лазић.

Међусобна сарадња ученика је резултирала сјајним презентацијама. Све похвале!

 

 

Objavljeno pod 8. RAZRED | 3 komentara

Италијанка Ирене Андриоло о свом завичају


Ученица 8-3 Ирене Андриоло је урадила свој задатак, можда и брже од својих другова. Упознајмо њен завичај – варошицу Монселиче! Монселиче је насеље у Италији у округу Падова, региону Венето.

 

Objavljeno pod 8. RAZRED | 4 komentara

Завичајна географија – други део


Objavljeno pod 8. RAZRED | Ostavite komentar

Јужна Америка


Јужна Америка у рукама жена

Juzna-Amerika-Predsednice-i-premijerke

Бразил, Аргентина, Чиле и Костарика имају жене на свом челу које управљају судбином више од половине становника на континенту. Њихов успон до функције председника државе није био лак, а често је подразумевао одрицања, прогоне и затворске казне

Јужна Америка има 27 држава и више од 350 милиона становника. Политички живот јужноамеричких земаља дуго је био нестабилан. Осим Мексика, војни преврати (углавном у организацији САД) били су „нормална“ појава. Више од 70 пучева изведено је после Другог светског рата, што је изазивало хаос, насиље, пљачку и корупцију. Све то је хранило и бескрајни ланац криминала (често повезан са наркотицима). Но, после дугих година борбе за промене, на политичкој сцени Јужне Америке појавили су се прави политичари, патриоте.

ТАМО ГДЕ ПОЧИВАЈУ ЖЕНСКА ПРАВА Велики допринос променама дале су и жене. Да је напредак велики, сведоче и њихове позиције. Наиме, на месту председника државе биле су Лидија Техада (Боливија, 1979−1980) Ерта Паскал-Трујо (Хаити, 1990−1991) Виолета Бариос де Чаморо (Никарагва, 1990−1997) Розалија Артеага (Еквадор, 1997.) Џенет Розенберг Јаган (Гвајана, 1997−1999) Миреја Москосо (Панама, 1999−2004) Мишел Башеле (Чиле, 2006, 2010, 2011. до данас) Кристина Фернандез де Киршнер (Аргентина, од 2007. до данас) Лаура Чинчиља (Костарика, од 2010. до данас) и Дилма Русеф (Бразил, од 2011. до данас).

Последњих година 70 милиона жена појавило се на тржишту рада у овом региону, при чему је удео женског рада за последње две деценије порастао за две трећине, што се објашњава високим нивоом образовања и променама у породици, а мисли се на све касније ступање у брак и све ређе рађање деце, ради еманципације и каријере, наводи Сри Мулјани Идравати за бразилски портал Folha.

Протеклих деценија земље Јужне Америке водиле су политику подршке школовања девојака, те је много више припадница нежнијег пола село у клупе у односу на мушкарце. Ова политика довела је до смањења сиромаштва за 30 одсто између 2000. и 2010. Поред тога, у новој деценији жене у Јужној Америци играју кључну улогу у омогућавању привредног раста, неопходног за искорењивање сиромаштва и формирање праведног поретка.

Тамошњи социолози тврде да уколико се жели начинити помак са средњег на високи ниво зарада треба се суочити са, пре свега високим степеном насиља и малолетничких трудноћа. Свака трећа жена у Латинској Америци осетила је на себи неки облик насиља од стране мужа или партнера. На пример, Бразил губи 1,2 одсто бруто националног дохотка због мале продуктивности, која је повезана са насиљем над женама. У Рио де Жанеиру међународне организације, у сарадњи са Уједињеним нацијама и бразилском владом, покренуле су пројекат побољшања градског превоза да би га учиниле безбедним за жене. Поред тога, ради се и на организовању одвојеног превоза уз пратњу посебних полицијских јединица, као и на изградњи одвојених аутобуских и такси станица, затим на отварању болница само за жене, тоалета за њих. Иако боље образоване, жене у Бразилу, Чилеу, Мексику или Перуу имају мању плату од мушкараца.

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Objavljeno pod 7. RAZRED | Ostavite komentar

Савезна Република Бразил – „Ред и напредак“ (порт. Ordem e Progresso)


 

Objavljeno pod 7. RAZRED | Ostavite komentar