Znate li šta znači reč Šiptar?


Da se odmah razumemo , ovo nije nacionalistički tekst. Ovo je priča o poreklu jednog naroda i etimologiji.  Zašto je za jedne herojsko, a za druge pogrdno ime, IZNENADIĆETE se i sami!

Iako postoji sporenje oko toga koliko dugo Srbi i Albanci žive jedni pored drugih, nema nikakvog spora oko toga da je u pitanju vrlo dugi vremenski period. U svesti običnog čoveka nikakvu ulogu ne igra da li je u pitanju hiljadu godina, ili milion godina, kada nam i pukih 200 godina koliko nas deli od Karađorđa deluje kao večnost.

Uprkos tome, uprkos činjenici da mislimo da ih poznajemo jako dobro, oni su za nas i dalje misterija. Ono što mislimo da znamo ograničeno je na naše nacionalno iskustvo i na naš ugao gledanja koji se mahom ne poklapa sa njihovim, a ono što ne znamo (recimo, gde su bili i šta su radili pre 11. veka) nam daje za pravo da mislimo šta želimo, što opet dovodi do sukoba mišljenja koje prerasta u nešto mnogo gore.

Jedna od tih misterija, možda ne toliko velika kao poreklo, jeste njihovo ime, i upravo je to ono čime ćemo se danas baviti. Etimologija nije uvek egzaktna nauka i često ostavlja dosta prostora za spekulacije, ali taj je prostor ipak ograničen a samo najbolje hipoteze uspevaju da budu prihvaćene od većine.

Takođe, umesto da krenemo od njihovog sopstvenog naziva koji za sebe koriste, to ćemo ostaviti za kraj, kao jagodu na šlagu, a krenućemo od istorijskog početka.

Ko su Albanci?

Proponenti ilirske hipoteze albanskog porekla napominju da je prostor na kome danas žive pripadnici ovog naroda u antici bio nastanjen plemenom kojem Ptolomej daje naziv Albanoi, sa gradom Albanopolisom kao centrom, čiji su ostaci, veruje se, u blizini današnje Kroje. Ime ovog grada dolazi od latinske reči za “belo” i grčke reči za “grad”: dakle, Beograd. (Interesantno, grad Berat, koji se nalazi nešto južnije, u srednjem se veku i za vreme Otomanskog carstva zvao Beograd;Turci su ga zvali Albanski Beograd, da bi napravili razliku u odnosu na današnju prestonicu Republike Srbije.)

Kako je ilirsko pleme zvalo samo sebe, ne znamo, i da li je sebe zvalo onako kako su ih zvali drugi. Različite ideje postoje oko nastanka ovog naziva. Dok neki misle da je u pitanju grkorimsko ime a ne endonim, drugi misle da dolazi od proto-indo-evropskog korena “albho-“, što kao i na latinskom znači “belo” a odnosi se na snegom pokrivene vrhove planina ovih predela.

Treći opet smatraju da je u korenu imena Albanije mogući ne-Indo-evropski koren “alb-” sa značenjem “brdo, planina” koji je prisutan i u reči “alp” (planinski pašnjaci), koji se danas nalazi u nazivu najpoznatijeg planinskog lanca u Evropi, Alpima.

Ko su Šiptari ?

Ovo je endonim: ime koje narod o kome pišemo koristi sam za sebe. Tačnije, Šiptari sebe nazivaju Šćipetari, dok svoju državu zovu “Shqipëria”, ali je forma koju mi koristimo pojednostavljenje zbog lakšeg izgovora, slično kao što smo mi Srbi ali nam je jezik srpski. Prvi put se kao naziv pojavljuje u 17. veku, a tokom 18. stoleća potpuno zamenjuje u upotrebi naziv Arbanasi.

Postoji nekoliko hipoteza o etimologiji ovog etnonima. Gustav Mejer, nemački lingvista iz druge polovine 19. veka, smatrao je da dolazi od njihove reči “shqipoj” što znači “govoriti jasno” ili od“shqiptoj” što znači “izgovoriti”, a smisao je “braća koja govore istim jezikom”. Hrvatski lingvista Petar Skok je ime povezao sa rimskim nazivom za Skoplje – Skupi, utoliko više što oni žitelje makedonske prestonice nazivaju Škuptarima; po njemu, ovo se pretvorilo u Škiptar (ovako Arnautski Albanci u Grčkoj i sada sebe zovu), a potom u Šćiptar.

Rumunski lingvista Sorin Paliga misli da je “šćip” dokaz da postoji veza između Slovena iz 5. veku i savremenih Albanaca, dok je pokojni ruski lingvista Vladimir Orel negde na istoj liniji verovao da se radi o post-klasičnoj formi reči “sklavus” ili da je u pitanju kalk, odnosno doslovni prevod slovenskog naziva Sloveni koja dolazi od reči “slovo” u smislu “slovljenja istim jezikom”, što se u suštini uklapa u ideju Gustava Mejera.

Ipak, sve je ovo potpuno irelevantno ako pitate samo Šiptare. Naime, austrijski albanolog koji je delovao u prvoj polovini 20. veka, Maksimilijan Lamberc, razvio je hipotezu koja je osvojila srca naših južnih suseda a verovatno i jeste najtačnija od svih.

Lamberc je smatrao da ime “Šćipetar” dolazi od reči “shqipe” ili “shqiponjë”, odnosno “orao” u obe varijante, te da se razvio kao odgovor naroda na herojski otpor Skenderbega protiv Osmanlija, s obzirom da je na njegovoj zastavi bio orao. Priča bi išla ovako: u jednom trenutku nakon pada pod stranog zavojevača, bez obzira što su en masse prelazili na islam, Arbanasi su sebe počeli da nazivaju “orlovima”, sećajući se junačkih podviga svoje najveće istorijske ličnosti. Na kraju je ovaj kolokvijalni, ponositi naziv postao glavni i za njih same jedini.

Zbog svega navedenog bi možda oni koji ovaj izraz koriste u pogrdnom značenju, a činjenica je da takvih ljudi ima, mogli da razmisle i da se zapitaju: da li Albance na taj način prozivaju, ili Šiptarima odaju najviše moguće priznanje?

Narodna-nosnja-iz-centralne-albanije-670x1326

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod 6. RAZRED. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s