Атина и њене знаменитости


Атина на длану

Атина (грч. Αθήνα) је главни град Грчке и префектуре Атика и један од најпознатијих градова Европе, као и највећи град Грчке. Савремена Атина је велики и космополитски град док је старогрчка Атина био моћниград-држава и познати образовни и филозофски центар. Атина се води као један од најстаријих светских градова, чија се историја бележи преко 3400 година.

Град је добио име по богињи заштитници Атини. Грчко име је било Αθήναι, али од 1970-их, службено грчко име је Αθήνα (Athína).

Данас метрополитенско подручје Атине броји 3,7 милиона становника, што је ставља на друго место на листи највећих европских престоница (једино иза Лондона). Тренутно се град шири источно, Атиком.

Атина се често назива колевком западне цивилизације због својих културних доприноса током 5. и 4. века пре нове ере. Из тог раздобља у Атини је остало много античких зграда, уметничких дела итд. Најпознатији је Акропољ, који је признат као један од најбољих примера класичне грчке уметности и архитектуре. Сматра се зачетницом демократије.

 

Атина је центар економског, финансијског, индустријског, политичког и културног живота у Грчкој. Античка Грчка је била центар уметности, учења и филозофије, домовина Платонове Академије и АристотеловогЛицеја. Атина је, такође, родно место СократаПериклаСофокла и других значајних филозофа, писаца и политичара који датирају из Античке Грчкe.

Позориште

Атина се пружа преко централне равнице Атике, а која се често назива и Атински или Атички базен (модерн. грч. Λεκανοπέδιο Αττικής). Базен окружује четири релативно високе планине:Аегалео на западу, Паринта на северу, Пентели на североистоку и Химетус на истоку. Иза планине Аегалео налазе се Триазијска низија, која чини проширење централне низије према западу.Саронски залив налази се на југозападу. Планина Парнита је највиша међу четири планине око Атине са висином од 1.413 метара, а проглашена је и националним парком.

Атина је саграђена око бројних ниских брежуљака. Брдо Ликабетус је једно од највиших узвишења у оквирима града а с њега се пружа одличан поглед на цео Атички базен. Геоморфологија Атине се сматра једном од најсложенијих на свету, јер њене планине и брда узрокују феномен температурне инверзије, који је, заједно са проблемима индустријског загађења и потешкоћама које има грчка влада око његове контроле, одговоран за велику загађеност ваздуха са којом се Атина суочава.

У Атини влада семиаридна клима (Кепенова класификација климатаBSh) са великим падавинама између половине октобра до половине априла. Уколико постоје падавине током лета, оне су ретке и у облику су краткотрајног пљуска. Просечна годишња количина падавина је око 376 милиметара.

Пролеће и јесен се сматрају идеалним сезонама за разгледање града и за све друге активности напољу. Лета могу бити изузетно топла. Просечна највиша дневна температура у јулу је 33,5 °C.

Највиша дневна температура је била 48 °C у предграђу Атине, у Елефсини, а најнижа је била -5,8 °C у Неа Филаделфији. Током мећаве која је била у фебруару 2004. године, најгоре мећаве која је задесила град, температура је спала и на -7,9 °C.

Најстарији познати трагови постојања људи у Атини потиче из периода између 11. и 7. миленијума пре нове ере.Први организовани живот у Атини потиче из неолита, негде око 4000—3000. године п. н. е., када су се први становници настанили на Акропољу и у долини реке Илис (данас Олимпијон), па је тако област Атине непрестани насељена најмање 7000 година.Тај процес се наставио у бронзано доба (од 3000—1100. п. н. е.), када су прехеленска насеља окупирала прва грчка племена. Занимања тих првих племена су углавном билаземљорадња и сточарство, да би временом почели да тргују и успостављају контакте са другим деловима Грчке иЕгејског мора.

Старогрчка Атина је била јонски полис који се налазио на полуострву Атици. У њој су живели аристократе, демос (народ) и робови. У најстарије време Атином су владали базилеуси (краљеви). Остале аристократе нису били задовољни тим државним уређењем. Сваке године је бирано 9 аристократа који су се називали архонти. Они су делили власт са ареопагом, већем које је заседало на брду посвећеном богу рата Аресу. Међутим, људи из демоса нису били задовољни. Између њих и аристократа се јавила огорчена борба. На крају су право да учествују у власти добили и богате занатлије и трговци из демоса. Највишу власт имала је Народна скупштина која је доносила све одлуке везане за управљање државом. Атина је била демократско-робовласничка држава.

Сваки грчки град или полис је био потпуно независно средиште политичког, културног, као и трговачког живота, а Атина је била један од највећих и најјачих полиса.

Улаз у агору

Сваки полис је имао и један трг, место окупљања – агору – који је, пре свега служио за трговину и разне скупове, а био је административни и друштвени центар. У агори се одвијао свакодневни живот полиса. Атина је била, као и већина полиса, окружена зидинама, а имала је и место последње одбране –акропољу, на којој су били смештени храмови врховних божанстава грка.

Агора

Деценије које су уследиле су постале познате као Златно доба атинске демократије, у којима је Атина постала водеђи град Античке Грчке, са културним достигнућима који су постале основа западне цивилизације. Писци Есхил, Софокле и Еурипид су деловали у то време, као и историчари Херодот и Тукидид и лекар Хипократ. Предвођени Периклем, који је подстицао уметност и учвршћивао демократију, Атина је покренула амбициозни грађевински програм у ком су саграђени атински Акропољ са Партеноном, као и у пројекат изградње империје кроз Делски савез. Првобитно замишљен као савез грчких полиса у одбрани против Персијанаца, Делски савез се ускоро претворио у средство за спровођење атинских империјалистичких амбиција. Тензије које су тиме настале водиле су до Пелопонеског рата, у ком је Атина поражена од свог ривала Спарте.

Акропољ

Поглед са Акропоља

Атински акропољ је свој коначан облик добио у 5. веку пре нове ере у време једног од највећих и најзначајнијих државника, Перикла. У доба његове владавине Атина је постала демократска република.

Перикле је наметнуо богаташима високе порезе, а новац се користио за уређење Атине, а посебно акропоља. У том периоду су изграђени вевелепни храмови, као и величанствена уметничка дела, па се раздобље владавине Перикла назива златним добом Атине, јер су тада подигнути храмови:

 

Партенон

Партенон

Партенон се налазио на висоравни високој око 70 m. и представља окосницу архитектонског решења Акропоља. Партенон је тако урбанистички решен да се види са велике удаљености, али, како се приближавате Акропољу и почиње пењање, он постепено нестаје да би се видео тек када се дође до њега. Када се ступи на плато испред њега, он се мора обићи да би се ушло у сам храм, јер је улаз са друге стране прилаза. Партенон је уздужна грађевина у чијем се предворју налази рељеф који приказује панатенејске свечаности. Рељеф (440. и 437. п. н. е.) је дело Фидије и његових ученика.

Партенон

 

Хеленски парламент

Трг  Синтагма

Хеленски парламент (грч. Βουλή των Ελλήνων; превод Вули тон Еллинон) је грчки парламент, смештен на тргу Синтагма у Атини.

Парламент

Ерехтејон (грч. Έρέχθειον) је антички грчки храм који се налази на северној страни Акропоља у Атини, Грчка.Храм је назван по имену митског атинског краља. Чувен је по својој структури која је у исто време елегантна и необична.Уместо стубова кров и трем држале су мермерне статуе жена – КАРИЈАТИДЕ.Вероватно се у овом храму налазила древна скулптура Атине.

Атинин храм

 

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod 6. RAZRED. Zabeležite stalnu vezu.

2 reagovanja na Атина и њене знаменитости

  1. Povratni ping: Atina | TRAVEL WITH AZ

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s