ВЕТО


Да би ученици разумели шта значи када  држава уложи вето на неку одлуку Савета безбедности, потребно је да знају шта значи сам појам и које државе имају право да га примењују. Ево објашњења!

ВЕТО

Реч вето (вето) долази од латинског, и у дословном преводу значи забрањујем. Користи се да се одреди да одређена страна једнострано зауставља одређену одлуку. Вето значи даје неограничену власт да се начине измене, али не даје власт да се измене усвоје.

Вето вуче порекло од римских магистрата који су имали право да једнострано одбију закон који би им проследио Римски сенат. То њихово право се звало право интерцесије.

Врсте

Постоји апсолутно и суспензивно (одлажуће) вето. Апсолутно вето је постојало у монархијама и код њега монарх је могао коначно ветирати неку одлуку коју изгласа парламент. Суспензивно вето постоји у већини република и њега поседује председник републике. Користи га тако што може да одбије да премапотпише акт којипарламент изгласа (сваки закон усвојен у парламенту мора бити потписан од стране председника). Тиме он одлаже ступање изгласаног акта на правну снагу, али када се тај акт поново потврди у скупштини и изгласа квалификованом већином он одмах ступа на праввну снагу и без премапотписа председника.

Уједињене нације

У Савету безбедности Уједињених нација пет земаља сталних чланица (САД, Русија, Кина, Француска, Велика Британија) имају право вета. Ако било која од ових земаља стави вето на неки предлог, он се одбацује, чак иако све остале земље-чланице гласају за дати предлог.

Право вета у Савету безбедности Уједињених нација има пет сталних чланица СБ УН, које им омогућава да спрече усвајање било које резолуције.

Сваки члан Савета безбедности има само један глас. Одлуке по процедуралним питањима се доносе потврдним гласом деветорице чланова, а одлуке по мериторним питањима потврдним гласом деветорице, али укључујући ту и гласове сталних чланица што значи да вето било којег члана може да спречи доношење одлуке.

Од оснивања Уједињених нација па до фебруара 2007. године СССР односно Русија је употребила највише пута право вета (123), Сједињене Америчке Државе 76,Велика Британија 32, Француска 18 и Кина 6 пута. СССР је највише посезао правом вета за време Хладног рата, па су чак и његови најпознатији министри спољних пословаВјачеслав Молотов и Андреј Громико били добили надимке Господин вето и Господин њет. Током Корејског рата представник СССР није присуствовао седницама Савета безбедности што се сматрало улагањем вета, па да би се то избегло изгласана је Резолуција Уједињени за мир. СССР је такође захтевао и да све бивше совјетске републике имају засебне столице, чему се САД противио. САД су углавном улагале вето бранећи Израел и на одлуке којима се осуђивало понашање израелских војника и критиковала политика Израела. Француска је употребила вето у случају независности Коморских острва и отцепљења острва Мајот. Такође ветирала је резолуцију из 2003. године о интервенцији на Ирак.

Пет балканских  вета

Током деценије криза на територији бивше СФРЈ, велике силе су у четири наврата улагале вето на резолуције које су се тицале развоја догађаја у Хрватској, БиХ, Македонији и СР Југославији. Последњи се тиче Републике Србије.

Први „балкански вето“ уложила је Русија 1994. године, када је спречено усвајање резолуције којом се, због хуманитарне ситуације око Бихаћа, тражила озбиљнија контрола граница СР Југославије са Хрватском и БиХ.

Кина је у фебруару 1999. године, као одговор на македонску одлуку да призна Тајван, уложила вето на продужење мандата снагама УН (УНПРЕДЕП) распоређеним како би се спречило ширење балканског конфликта на Македонију. Сукоби у Македонији почели су две године после одласка „плавих шлемова“.

Русија је марта 1999. године предложила резолуцију којом се тражи хитан прекид бомбардовања СР Југославије и осуђује употреба силе без мандата Савета безбедности. Москву су подржале Кина и Намибија, док је осталих 12 чланица Савета безбедности било против.

Американци су 2002. године спречили продужавање мандата мировних снага Уједињених нација у БиХ. Вашингтон се на такав потез одлучио из прилично практичних разлога, односно како би се избегла могућност да војницима из САД буде суђено пред тада тек основаним Међународним кривичним судом.

Руска Федерација спречила је, у Савету безбедности УН, усвајање британског предлога резолуције о Сребреници 2015.год.

 

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod SVET. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na ВЕТО

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s