„Земља дугог белог облака“


Нови Зеланд

Нови Зеланд

МОЈ ЖИВОТ У ИНОСТРАНСТВУ Поздрав са Новог Зеланда   Интересантна је размена искустава ‘нас’ који смо напустили ‘брдовити Балкан’ и срећу потражили негде другде. Ја живим у у Велингтону, на Новом Зеланду већ скоро десетак година. Сада ми није лоше, навикла сам се помало, посао није лош, дете иде у школу…….ма класика – што у преводу значи посао кућа и обрнуто. Али није било тако у почетку. Да не пишем колико је требало рада да би се доказало да ми – ‘комунисти из Источне Европе’ имамо знање и да смо вредни радници. Ја сам иначе говорила одлично енглески језик кад сам стигла овде, али док нисам завршила факултет и магистарски (на енглеском наравно), од нормалног посла није било ни речи. Једино у бутик, супермаркет, на пијацу…. Има доста наших људи овде који раде као продавци или такси возачи а на Балкану су били доктори, адвокати, економисти…. Е – то се ништа на НЗ не признаје. Новозеланђани су скептични кад су наше дипломе у питању и доста њих верује да се то купује ‘од мафије’ уз добре везе?! Образовање им је јако лоше и већ сам почела да се бринем да моја ћерка којој је 9 година, кад заврши ‘основну’ неће имати појма ниочему. У школи се више игра него учи, нема оцењивања, домаћи готово и не постоји а са децом се мора поступати ‘фино’ јер она имају људска права. Нови Зеланд је земља ‘придошлица’ тако да смо сви ми осим домородаца Маора (који тврде да је ово њихова земља и да смо сви ми овде дошли да им одузмемо све што се одузети може), дошли у потрази за бољим животом. Шта рећи, осим што је далеко, готово смо на ‘крај света’, земљотреси нас дрмају сваких пет минута, таксе нас убијају, због високих трошкова живота не можемо да ‘посетимо родну груду’ сваких пар година (боље речено сваких пет!), али живот ипак некако тече. Новозеланђани су поприлично хладни и незаинтересовани за било шта осим рагбија и опијања викендом. Култура понашања и образовање су им прилично ниском нивоу и да нема „Европљана” и Кинеза да им поправљају просек, не би од ове државе ниста било. Мени је НЗ постао јако депресиван, тако далеко, клима ужасна, људи хладни, просто понекад упаднем у депресију. На срећу наших људи има свугде па и овде, тако да се дружимо, организујемо разне вечери и наравно, учимо нашу децу ‘другачијим вредностима’. Почела сам да полако размишљам о одласку са НЗ. Где? Е, то је питање. Аустралија ми се некако чини најбољом опцијом за сада а и много је ближе Балкану. А опет имам и пријатеље у Канади који су се фино снашли…Избор. Ма, нешто ћу већ смислити, али овде не остајем. А пошто сам ‘кући’ била прошле године (након 5 година), о посети Балкану могу само да сањам (храна, кафице, шале и код комшије на пет минута-а да то нисам ни споменула, тога овде нема, ништа без најаве унапред). А ја сањам – ајвар, домаћи хлеб, кисели купус, пасуљ… Преузето са http://www.politika И тако, ја од сваке земље направим идеалну, али…. увек има друга страна прича.

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod 7. RAZRED. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na „Земља дугог белог облака“

  1. Zeljko Vujcic kaže:

    interesantno i korisno, pogledajte mail

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s