Ljubav prema šećeru


mmmmm

 

AUTOR: Rič Koen

Jedna ne toliko slatka priča.

NA DNU ČAŠE

Morali su da nestanu. Aparati za koka-kolu i grickalice, kao i friteze. Izbačeni na ulicu, stajali su zajedno sa drugim otpadom pod tmurnim nebom iza Osnovne škole „Kirkpatrik”, jedne od nekoliko osnovnih škola u Klarksdejlu, u Saveznoj Državi Misisipi. To se zbivalo pre sedam godina kada su vlasti tek počinjale da shvataju ozbiljnost problema. Klarksdejl, grad na ušću dve reke, čuven po nastanku i zlatnom dobu „delta” bluza, čija se polja pamuka i ravnice prostiru uz obalu Misisipija i čija viktorijanska zdanja još uvek odišu lepotom, našao se u središtu ogromne američke zdravstvene krize. Povećana gojaznost, dijabetes, visok krvni pritisak, srčana oboljenja. Neki naučnici tvrde da je to sve posledica konzumacije proizvoda od šećerne trske, useva zbog kojeg je većina predaka današnjih žitelja Klarksdejla stigla na ovu hemisferu u lancima. „Shvatili smo da moramo nešto da preduzmemo”, kaže mi Suzan Volton, direktorka „Kirkpatrika”.

Voltonova, koja se rodila i odrasla u Klarksdejlu, vodi me kroz školu i usput mi priča o načinima na koji ova ustanova pokušava da pomogne svojim učenicima – pečeno umesto prženog, voće umesto slatkiša – od kojih većina uzima dva dnevna obroka u školskom restoranu. Ona nosi beli mantil – nastavničku uniformu koja se inače nosi ponedeljkom, a kojom se ističe posvećenost ove škole zdravom životu i zdravlju. Afroamerikanci čine 91 odsto učenika, dok su 7 odsto belci, a tri latinoamerikanca čine preostala 2 procenta. „Ova deca jedu šta god im se da, a to je najčešće previše slatkog i izuzetno jeftina hrana: kolači, kremovi, slatkiši. To mora da se promeni jer utiče na zdravlje učenika”, objašnjava.

Uzmimo, primera radi, Nikolasa Skurloka koji se nedavno upisao u prvi razred Srednje škole „Oukherst” u Klarksdejlu. Nik, koji je jedva dovoljno visok da bi mu dozvolili da se u zabavnim parkovima vozi po toboganima smrti, imao je 61 kilogram kada je pošao u peti razred. „Užasavao se od časova fizičkog”, kaže mi direktorka Volton. „Imao je probleme s trčanjem, s disanjem, ma s čim sve nije imao problem.”

„Naravno, nisam ja ta koja bi o tome trebalo da pričam”, dodaje Voltonova uz smeh, pljeskajući se po butinama. „I ja sam povelika.”

Srećem se sa Nikom u školskom restoranu, gde sedi sa svojom majkom Varkijom Džons, zgodnom 38-godišnjakinjom. Džonsova mi kaže da je promenila svoje navike u ishrani, koliko zbog sebe, toliko i da bi dala primer Niku.

„Grickala sam slatkiše po čitav dan jer sedim za kancelarijskim stolom. I šta mi onda drugo preostaje? Sada sam slatkiše zamenila celerom”, kaže. „Ljudi mi kažu da to sada činim jer imam dečka. A ja im kažem da to radim jer želim da živim i da budem zdrava.”

Naspite čašu vode i dodajte šećera dok voda ne dospe do ivice i ostavite tako da stoji pet sati. Kad se vratite, videćete da se šećer kristalisao na dnu čaše. Klarksdejl, veliki grad u jednom od najgojaznijih okruga, u najgojaznijoj saveznoj državi, u najgojaznijoj razvijenoj državi na svetu, nalazi se na dnu američke čaše, gde se šećer kristališe u telima dece kao što je Nik Skurlok, koji je oličenje prekomernog konzumiranja šećera.

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod SVET. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s