Крашки облици


Прави крашки облици

У праве површинске крашке облике сврставају се шкрапевртачеувалекрашка поља и природни мостови.

  • Шкрапе. – Шкрапе су линеарне, отворене или затворене депресије, изразито неправилног уздужног и попречног профила настале растварањем огољених карбонатних стена. Према начину јављања, могу бити ребрасте и мрежасте шкрапе. Терен покривен шкрапама, назива сешкрапар.
  • Вртаче. – Вртаче су затворене депресије, најчешће овалног облика, од метарског до декаметарског пречника и дубине. Обично се третирају као елементарни површински облици крашког процеса. Највећи број вртача настаје растварањем. У ретким случајевима, вртаче могу настати проваљивањем таваница плитких подземних просторија и слегањем тла. Према изгледу, Јован Цвијић издваја три типа вртача: тањирасте,левкасте и бунарасте. Вртаче се јављају на заравњеним теренима, где се воде дуже задржавају на површини и обављају растварање. Огољен кречњачки терен, покривен великим бројем левкастих и бунарастих вртача, између којих постоје само уске преграде, назива себогињави крас.
  • Вртача

    Вртача

    • Увале. – Увале представљају веће затворене депресије, од хектометарских до километарских дужина и ширина, декаметарских до хектометарских дубина. Дно им је најчешће заравњено, покривено тањим елувијумом, односно црвеницом дециметарске дебљине. Врло се често јављају на дну сувих, напуштених речних долина у красу. У геоморфолошком смислу, увале не представљају нов, посебан облик површинског крашког рељефа
    Увала

    Увала

    • Крашка поља. – Крашка поља су регионалне депресије у красу. Њихове дужине су од километарског до декакилометарског реда величина, док су дубине хектометарске. Дна крашких поља су заравњена и засута акумулационим материјалом. Дебљина тог материјала некада прелази и стотину метара. Генеза крашких поља не може се везати за крашки процес. Мало је вероватно да крашка поља настају снижавањем пречага између вртача и увала, због тога што је хемијски процес растварања врло спор, па је готово немогуће да се у времену у коме се дешава тај процес не дешавају интензивни тектонски покрети. Такође, мало је вероватна тачност објашњења по коме крашка поља настају дејством флувијалног процеса,
      Крашко поље

      Крашко поље

      Због тога што су речне долине у красу уске и имају карактер клисура или кањона, а никако широких и пространих котлина, каква су крашка поља. Због тога се објашњење настанка крашких поља тражи у ендогеној активности терена изграђених од растворљивих стена. Крашка поља су, дакле, регионалне депресије, настале тектонским тоњењем терена, чије стране и дно, касније бивају обрађени крашким процесом. По обликовању, поједина, мања, крашка поља могу се повезати са флувијалним процесом. По генези, крашка поља у целини припадају ендогеном, тектогеном типу рељефа. Са хидрогеолшког аспекта, крашка поља могу бити сува, периодично плављена или стално плављена.

    • Природни мостови. – Природни мостови су специфични и ретки феномени крашких облика рељефа. Настају обурвавањем пећинских таваница изнад снажних подземних водених токова или изнад плитких каверни. Ове природне стенске сводове у источној Србији називају прерастима]. Најпознатије прерасти се налазе на реци Вратни код Неготина и речици Прераст код Мајданпека, са импозантним висинама отвора од 34 m и дужинама мостова од 45 m.
      Прераст

      Прераст

      Подземни крашки рељеф

      Основна карактеристика краса је преношење процеса с површине у унутрашњост стенске масе. Воде у подземљу се гравитационо спуштају све ниже. Процес се премешта у ниже нивое. Виши делови подземних просторија остају напуштени и суви. У њима заостаје и акумулациони материјал. Сплет подземних просторија, ерозиони и акумулациони облици у целини представљају подземни крашки рељеф. Његову битну карактеристику чини вишеструка веза са површинским крашким облицима, укључујући ту и међусобне постепене прелазе. Воде које се крећу кроз подземље и обликују подземни крашки рељеф долазе са површине и поново избијају на површину терена.

      Ерозионе подземне крашке облике чине јамепећине и крашки канали. У подземне акумулационе облике спадају пећински накит, бигрени басени, акумулација механичке дробине и црвеница.

      Испитивањем и проучавањем подземног рељефа бави се посебна дисциплина – спелеологија.

    • Јаме

      Јаме представљају вертикалне, а некад чак и субвертикалне подземне просторије, које почињу на површини терена и стрмо се спуштају у унутрашњост стенске масе. Јама представља некадашњи понор односно место где је вода понирала у унутрашњост стенске масе. На тај начин, она чини прелаз од површинских ка подземним облицима. Генеза јаме везује се за корозију, дакле, хемијску ерозију крашког процеса.

      Плитке јаме, које се на дну завршавају хоризноталним проширењем, називају се звекаре. Дубоке јаме с вертикалним каналом, које се при дну настављају уским, непроходним пукотинама носе назив бездани. Јама настала у таваници веће подземне просторије, кроз чији отвор се види дневна светлост, назива се виглед

      Јама

      Јама

      Пећине

      Пећине су подземне просторије хоризонталног или субхоризонталног положаја, које почињу на површини и продужавају се у унутрашњост стенске масе. Редовно су контролисане крупним разломним структурама. С хидрогеолошког аспекта, пећине представљају места некадашњег увирања површинских токова у подземље, или места извирања подземних токова на површину.  С обзиром на хоризонталан положај, значајну улогу у њиховом развоју има механичка ерозија и њом изазвано одроњавање. Распоред канала условљен је склопом терена, тј. разломним структурама, дуж којих је подземни ток формирао подземне просторије.
      Пећине имају субхоризонталан положај, али уздужни профил њиховог дна нема континуиран пад у једном правцу. Услед хемијске ерозије, на дну се јављају вртаче, понекад и понори.

    • Ресавска пећина Ресавска пећина
  • Крашки канали

    Крашки канали су подземне просторије које повезују јаме и пећине. То су путеви подземне воде, различитог пречника и положаја. Проширења крашких канала се називају каверне. Настанак крашких канала условљен је хемијском ерозијом.

  • Пећински накитПод појмом пећински накит подразумевају се сталактитисталагмити и пећински стубови
    • Сталактити. – Они настају на таваницама подземних просторија и висе. Вода засићена раствором калцијум – бикарбоната процеђује се кроз уске пукотине на врху подземних просторија. На излазску из пукотине излучује се калцијум-карбонат у виду дебље или тање цевчице. Кроз цевчицу се и даље процеђује вода, тако да су сталактити шупљи.СталактитСталактит
    • Сталагмити. -Вода која се процеђује кроз сталактите излучује један део раствореног калцијум – бикарбоната на крају сталактита. Осатак раствора пада у капима воде на под подземне просторије. При удару се ослобађајуугљен-диоксид и вода, а преостали калцијум-карбонат таложи се у виду стубића, који расте од пода подземне просторије. За разлику од сталактита, сталагмит је потпуно испуњен.
      • СталагмитСталагмит
      •       Пећински стубови
      • Сталактити расту од таванице наниже. Сталагмити се повећавају од пода подземне просторије навише. Њиховим спајањем настају пећински стубови, најразличитијих изгледа и боја, а димензија од метарских до декаметарских величина. Стубови имају улогу ојачавања подземних просторија и спречавања даљег обурвавања и стропоштавања њихових таваница.

Пећински стуб

  • Пећински стуб

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod 8. RAZRED. Zabeležite stalnu vezu.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s