Uragani: kako nastaju divovske oluje


 

Uragani

Uragani

Kakva je to uraganska nepogoda razorila i paralisala celu istočnu obalu Amerike? Šta su uragani i kako nastaju?

Uragan „Sendi“ pogodio je u ponedeljak (29.10) brojne američke gradove na istočnoj obali. Najživlji grad na svetu, Njujork, potpuno je opusteo, a dobar deo Menhetna je poplavljen.

U nepogodi koja se pretvorila u ogromnu dramu, poginulo je 13 osoba, gradovi kao Atlantik Siti pretrpeli su velika oštećenja, mnogi su poplavljeni vodom, a šest miliona ljudi je ostalo bez struje.

Uragan „Sendi“ je stigao sa juga i naglo ojačao približavajući se Njujorku, pretvarajući se u najveću američku oluju u poslednjih 100 godina. No, šta se tu zapravo desilo? O kakvoj oluji je reč? Šta su uragani i kako nastaju?

Divovski vrtlozi

Naime, ponekad se događa da iznad mora nastanu i ogromni vrtlozi vazduha, široki stotinama kilometara. To su takozvani vrtložni sistemi vetrova koji veoma utiču na klimu.

Kada se vetar okreće oko oblasti nižeg pritiska, sistem takvih vrtložnih vetrova se naziva ciklon, što je ime za nizak pritisak. Cikloni se okreću i sa mora prelaze na kontinente, putujući sve dok ne izgube snagu.

U našim krajevima njihov prečnik je između 1000 i 4000 kilometara, ali se ne okreću preterano brzo, tako da ne nanose veliku štetu, osim što obično donose kišu.

Vazduh može da rotira i oko oblasti visokog vazdušnog pritiska, a takav sistem vetrova naziva se anticiklon. No, anticikloni su manji i sporiji od ciklona.

Raspored ciklona i anticiklona u atmosferi je vrlo složen i zavisi od temperature vazduha. Topao vazduh ima niži pritisak od hladnog. Obična promaja u stanu se javlja zato što su prozori na jednoj strani zgrade uvek više zagrejani nego na drugoj.

Ako se prozori otvore, vazduh počne da struji od hladnije strane ka toplijoj strani zgrade, kroz stan. Takav kratkotrajni vetar nazivamo promajom.

Uragani i tajfuni

U toplim, tropskim oblastima, cikloni su znatno manjeg prečnika (100-500 kilometara), ali se kreću znatno brže (100-250 kilometara na čas). Oni se zovu tropski cikloni i izazivaju dramatične klimatske efekte.

Obično nastaju iznad okeana i kreću se ka obalama. Vetar spiralno rotira ka središtu tropskog ciklona, a zbog svoje brzine može imati razorne posledice. Zanimljivo je da tropski cikloni imaju različita imena u raznim delovima sveta.

Na Pacifiku, tropske ciklone nazivaju tajfuni, dok ih u Karibima zovu uragani. Mada se obično misli da su to različiti vetrovi, uragani i tajfuni se u suštini ne razlikuju.

U svakom slučaju, kretanje svih tropskih ciklona prati se satelitski i pomoću radara u meteorološkim stanicama. Od 1950. se koristi internacionalna klasifikacija prema razornoj moći po kojoj se uragani dele na pet kategorija.

Neki od najjačih uragana pete kategorije ostali su dugo zapamćeni. Poznat je uragan „Kamil“ iz 1969, koji se kretao u oblasti Meksičkog zaliva, kao i uragan „Endrju“ iz 1992, koji je pogodio Floridu.

„Katrina“ i drugi slučajevi

Najrazornije posledice koje je napravio jedan vetar imala je tropska oluja „Katrina“, čija je brzina bila veća od 260 kilometara na čas i koja je 2005. godine uništila grad Nju Orleans.

Ona je pogodila obalu Meksičkog zaliva u Americi, a uz nju su te sezone sa Atlantika stigli i drugi uragani izuzetne snage. Moguće je da ste na televiziji već gledli kako uragan pod imenom „Katrina“ pogađa grad Nju Orleans.

Ovaj vetar je izazvao strašne posledice, smrt mnogo ljudi, uništenje velikog broja kuća, a zbog takve nepogode su hiljade osoba morale da se odsele iz Nju Orleansa, koji se ni posle sedam godina nije oporavio od ove nesreće.

Isti grad je samo dve nedelje nakon „Katrine“ pogodio nešto slabiji uragan „Rita“, a i na Dalekom istoku se pojavilo još nekoliko razornih uragana.

Smatra se da je „Sendi“ najskuplja oluja svog vremena. Mada manje snage od drugih poznatih tropskih vetrova, ona je udarila u grad koji je ekonomsko, kulturno i demografsko središte kontinenta. Stoga je isključivanje čitavih 108 godina starog metroa, kao i praktično zaustavljanje života u Njujorku, koštalo mnogo više nego da se to desilo na nekom drugom području.

Izvor: Elementarijum

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod SVET. Zabeležite stalnu vezu.

6 reagovanja na Uragani: kako nastaju divovske oluje

  1. noviinternet kaže:

    Korisno, al nameće mi jedno pitanje: da li su Amerikanci svim uraganima dali ženska imena? I da li se feministkinje bune zbog toga?

    • Do 1960-ih, pojedine feministkinje su problematizovale ovu situaciju, a to se nastavilo i u ranim 1970-im, kada je američka Nacionalna meteorološka služba kritikovana uz napomenu da žene ne mogu da predstavljaju katastrofe, uništavanje života i zajednica.

      Godine 1979. te kritike su bile delimično uvažene, pa uraganima sada dajemo i muška imena. Poslednjih godina tako postoji praksa da se imena uraganima daju na osnovu lista koje se rotiraju svakih šest godina. U sećanju po katastrofalnim posledicama su svakako ostali Katrina iz 2005. i Endrju, koji je doneo pustoš 1992. godine, zbog čega su ta dva imena „penzionisana“.

  2. Za prave radoznalce uvek ! 🙂

    • radoznalko kaže:

      Da li je vihor najjaci vetar na svetu kao sto neki govore?Redovno pratim sajt sve pohvale!!!

      • Nije najjači,orkan je jači! U nastavku ćeš videti Boforovu skalu i videti ko ja najjači!
        степен(Bf) јачина Брзина обележје
        m/s km/h чвор/h
        0 тишина 0 0,0 о потпуно тихо, дим се диже усправно
        1 лахор 0,9 3 2 дим се диже готово усправно
        2 поветарац 2,4 9 5 повремено креће лишће на дрвећу
        3 слаб ветар 4,4 16 5 покреће заставе на јарболима и лишће дрвећа у доста непрекидно кретање
        4 умерен ветар 6,7 26 9 лепрша заставом, повија гранчице
        5 јак ветар 9,3 34 14 повија веће гране, постаје нелагодан за чула, баца таласе на стајачим водама
        6 жесток ветар 12,3 44 24 чује се како хуји изнад кућа и других чврстих предмета, креће тање дрвеће, на стајаћим водама баца таласе од који се неки запенуше
        7 олујни ветар 15,5 55 30 повија тања стабла, на стајаћим водама пребацује таласе који се запенуше
        8 олуја 18,9 68 37 повија цела јача стабла, ломи гране, осетно задржава човека који корача у правцу ветра
        9 јака олуја 22,6 82 44 ломи веће и јаче гране, наноси штету крововима
        10 жестока олуја 26,4 96 52 обара и ломи дрвеће, обара слабе димњаке, наноси знатне штете зградама
        11 вихор 30,5 110 60 тешка разарајућа дејства, рушење кровова на зградама
        12 оркан >34,8 >125 >68 уништавајуће дејство

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

w

Povezivanje sa %s