Друштвеноекономске одлике Африке


stanovništvo afrike

Приближно 80% Африканаца живи јужно од пустиње Сахара. Домородачко становништво подсахарских земаља је углавном црначко. Постоје бројне варијације физичких одлика међу црначким становништвом, а најуопштенија подела је на тип Масаји који су познати по високој грађи и на тип Пигмеји који су међу најнижим типовима на Земљи.

Банту језици су доминантни у западој, централној и јужној Африци. У пустињи Калахари у јужној Африци, живи народ познат под именом Бушмани.

На северу Африке живи бројно становништво које не припада црначкој популацији. Народи северне Африке у највећем броју говоре афро-азијским језицима. У ове народе спадају и древни Египћани, Бербери, Нубијци који су проширили цивилизацију из северне Африке по античком свету. У 600. години, Арапи муслимани су са истока прешли у Африку и освојили читав регион. Бербери су остали у мањини у Мароку и Алжиру, док један број Бербера живи и у Тунису и ЛибијиТуарези и други номадски народи су већинско становништво у сахарским државама.

Народи попут Етиопљана и Сомалијаца се најчешће сматрају црнцима, али историјски гледано они су мешаног порекла, и везани су и за северноафричку и за подсахарску културу.

Неки делови источне Африке, а нарочито острво Занзибар су прихватили Арапске и муслиманске досељенике и трговце у средњем веку. Од почетка шеснаестог века Европљани као што су Португалаци и Холанђани формирали су трговачке станице и утврђења дуж западне и јужне обале Африке. Велик број Холанђана, Француза и Немаца су населили данашњу Јужну Африку. Њихови потомци,Африканери, су највећа белачка популација у Јужној Африци.

Приближно 20% Африканаца су припадници урођеничких афричких религија. Мали број Африканаца поштује Јеврејску традицију, док су у највећем броју хришћани и муслимани.

Природни прираштај је највиши (20 промила), то је последица смањења морталитета спровођењем мера здравствене заштите, при чему је наталитет остао и даље висок.Зато је учешће младог становништва велико, млађи од 18.година чине половину од укупног становништва.

ПРОСЕЧНИ ЖИВОТНИ ВЕК ЈЕДВА ПРЕЛАЗИ 50. ГОДИНА!!

Већина становништва живи у селима.Од педесетак милиосних градова колико их је данас у Африци, десетак је у Нигерији.

ПРИВРЕДА

Основна подела производнје је :примитивна (за своје потребе) и планташка (за извоз).

Značajan je broj velikih farmi na kojima se uzgajaju proizvodi poput kafe, pamuka,kakaa i kaučuka. Te se farme rasprostiru na više desetaka kvadratnih kilometara i zapošljavaju veliki broj radnika. Nažalost, veliki broj tih radnika čine deca kojima se njihov rad često ne isplaćuje.

Drugi problem je taj što je celokupna proizvodnja namenjena izvozu, tako da, kada nastupe krize zbog civilnih nemira i loše žetve najčešće uzrokovane sušama, Afrika nema rezervne zalihe hrane i nastupa glad. Nasuprot tome, razvijene zemlje često svoje viškove proizvodnje uništavaju jer im se zbog visokih troškova transporta preko okeana i tržišta koje ima veoma malo novaca koje može potrošiti sama trgovina ne isplati.

Kontinent je osiromašen kolonijalizmom, infrastruktura je bila nezadovoljavajuća, a navodnjavanje slabo. Također, ograničeno je korišćenje novih tehnologija u poljoprivredi.

Gaje u tropskoj Africi:kako, uljevitu palmu, ananas, banane, kaučukovac.U suvljim predelima gaje se:kikiriki (Nigerija i Sudan), pamuk(dolina Nila i Nigera), u istočnoj Africi kafa, čaj (Kenija), začini, sisal-konoplja(Tanzanija.U oblastima sa sredozemnom klimom vinova loza, masline, agrumi.Najviše se ističu po proizvodnji kakaoa 70%svetske proizvodnje (Obala Slonovače, Gana, Nigerija.Tanzanija daje 80% sv.proizvodnje karanfilića.

                   

СТОЧАРСТВО

Козе, овце и камиле се гаје, а само сточарство је слабо развијено.

ШУМЕ

У влажним тропским шумама расту племените врсте дрвећа, апосле стицања независности многе земље неплански секу шуме и неплански користе површине под шумама.

РУДНО БОГАТСВО

Циљ колониста је био да извуку што више тог богатсва без прераде,па се индустрија развија споро.Најважнији енергетстки извори су нафта и природни гас , а у јужној Африци угаљ.

Енергетски потенцијал река се слабо користи.Значајна налазишта уранијума(НИГЕР, НАМИБИЈА,ЈАР, ГАБОН), бакар (КОНГО, ЗАМБИЈА), ЦИНК (МАРОКО), гвожђе (ЈАР), дијаманти (ЈАР, КОНГО, БОЦВАНА, АНГОЛА, НАМИБИЈА), злато (ЈАР, ГАНА).Бројни културно-историјски споменици, национални паркови и природни резервати привлаче велики број туриста из целог света.

 

Занимљивости:

Дејвид Ливингстон

Први истраживао, од 1849., пустињу Калахари и басен реке Замбези и открио Викторијине водопаде (Мосиоатуња), затим језеро Њасу (Малави) и друга, а од 1867. и извориште реке Конго. По њему су названи и Ливингстонови водопади у доњем току реке Конго, између луке Матади иКиншасе у Источном Конгу.

Како се последњих година живота, док је истраживао источну Африку, дуго био изгубио сваки траг његовој експедицији, 1871. је кренула експедиција Хенри Мортон Стенлија, која га је пронашла на источној обали језера Тангањика, на путу ка изворишту Нила.

Умро је 1. маја 1873. Као највећи британски истраживач сахрањен је у Вестминстерској катедрали у Лондону.

СТЕНЛИ МОРТОН

Стенли је путовао у Занзибар и експедицију је снабдео најбоље што је могао, а тражио је најмање 200 носача. Нашао је Ливингстона 10. новембра 1871. у Уђиђи близу језераТангањика у данашњој Танзанији. Када је срео Ливингстона обратио му се

Викицитати „Др. Ливингстон, претпостављам“

. Стенли му се придружио у истраживању подручја. Тада су установили да Нил и језероТангањика немају међусобну везу. На повратку написао је књигу о својим доживљајима.

Њујорк Хералд и британски Дејли Телеграф су финансирали другу Стенлијеву експедицију у Африку. Тада је успео да реши мистерију тока реке Конго до мора.

O Geografija Tanja

Profesor geografije
Ovaj unos je objavljen pod 7. RAZRED. Zabeležite stalnu vezu.

Jedno reagovanje na Друштвеноекономске одлике Африке

  1. Eh blago vama sedmacima sa ovakvom divnom i krativnom nastavnicom!Najbolja je pesma!;)

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s